Iskrena da budem, ni sama nisam sigurna kad mi se tačno javila ta potreba da pravim neke liste, zapisujem obaveze, planiram, bilježim, kombinujem, upisujem. Znam samo da je već u školi bilo tako. Kasnije i na fakultetu. Ne možeš da učiš ako ne isplaniraš kad i kako. Nema veze što nemaš dovoljno vremena ni za samo učenje – plan je plan i bez njega ne može. Tako bi mogla početi priča o tome kako sam se zainteresovala za bullet journal.
Tada se to uglavnom svodilo na plan učenja – jer drugih obaveza nije ni bilo (barem ne onih toliko bitnih), sad je situacija prilično drugačija, ali je potreba za organizovanjem po modelu “sveska i olovka” ostala prisutna. Dugo sam obaveze i stvari koje ne bi trebalo zaboraviti pisala po nekim lijevim papirima (koji bi se negdje zagubili, naravno) i shvatila sam da mi takav model definitivno ne odgovara. Pogotovo jer tako nemam pred očima neki obuhvatniji pregled urađenog i neurađenog. Onda sam razmišljala o gotovim planerima, onim sa napravljenim rubrikama i satnicama, ali sam shvatila da tu pola stvari ne bih iskoristila i da mi uglavnom ti gotovi modeli ne odgovaraju u potpunosti. I onda sam se sjetila stvari zvane bullet jorunal. Zašto sjetila? Pa, recimo da sam viđala i ranije primjere takvog planiranja, ali mi sve to zajedno izgledalo prilično komplikovano i besmisleno (na prvu je izgledalo kao da vam za pravljene takvog planera treba više vremena nego da ostvarite sve ono što ćete u njega zapisati). Međutim, ispade da to i nije baš tako. Pogotovo kad sve prilagodite sebi, svojim potrebama i stepenu (ne)organizovanosti.
Šta je uopšte bullet journal
Ako želite da pokušate s originalnom verzijom, obavezno svratite na ovaj sajt – bulletjournal.com i pogledajte da li vam to odgovara i čini li vam se logičnim uopšte. Da, za ovo postoje tačno određeni rokovnici, oznake, raspored stranica. Ja sam pogledala, uzela ono što mi odgovara, a ostatak prilagodila, dopunila ili jednostavno ignorisala. Uglavnom, riječ je o rokovniku koji objedinjuje takozvane to-do liste, dnevnik, planere na dnevnom, mjesečnom i godišnjem nivou. Sveska i olovka su jedino što vam treba. Sve ostalo je stvar ukusa, izbora, ličnih želja i potreba.
Internet nudi zaista mnoštvo ideja kako da realizujete svoj bullet journal. Ja sam se divila nekim šarenim, prepunim crteža, ukrasa, tabela i na početku sam i svoj planer zamislila kao nešto slično tome. To je izgledalo manje-više ovako:
Onda sam shvatila da sam ja puno jednostavnija osoba, kojoj će uskoro dosaditi sve te boje, smjenjivanje ove ili one olovke, bojice, markera, tako da sam odustala od crtkanja i ukrašavanja i okrenula se prilično svedenoj bullet journal varijanti, zasnovanoj na crnom i bijelom, bez crtkanja i igrarija.
Kako je to sve na kraju ispalo
Prilikom pravljena svoje varijante ovog planera, preuzela sam ideju oznaka koje sam navela na početku, s tim da sam odlučila da meni najviše odgovara kombinovanje oznaka (tačka, kružić, iks, strelica) i boja, gdje mi različite oznake ukazuju na različite zadatke i to da li sam ih ispunila (obaveza, događaj, odgođeno, izvršeno, pomjereno), a boje mi služe da označim sferu kojoj obaveza pripada (posao, kuća, blog, lično…), tako da na osnovu svega toga imam brz i jasan pregled koliko toga imam da uradim, te šta mi je najbitnije i hitno.
Preuzela sam i sadržaj, ali kako nisam kupovala posebno pravljen rokovnik za ovaj sistem, već neki obični, stranice sam sama numerisala. Ne sve odjednom, već onako kako ih popunjavam, tj. kako dolazim do njih.
Tu su i one “glavne” bullet journal strane, tj. godišnji, mjesečni i sedmični pregledi. Godišnji pregled (future log) sadrži prikaz svih mjeseci u godini i koristi se za bilježenje nekih najbitnijih događaja čije datume znate unaprijed (npr. rođendani, početak i kraj godišnjeg, putovanja). Mjesečni pregled jeste nešto detaljniji prikaz svakog mjeseca, gdje imate nešto više prostora za bilježenje, a najdetaljniji jeste sedmični prikaz, sa dosta prostora za svaki dan u sedmici. Ideja jeste da prilikom bilježenja prvo pogledate godišnji pregled, pa onda u mjesečni upišete ako imate nešto za taj mjesec; a kada pravite sedmični plan – možete pogledati u mjesečnom pregledu da li ste nešto posebno planirali za tu sedmicu i koliko vremena i prostora ostaje za neke sitnice ili manje bitne obaveze i događaje. Zvuči malo komplikovano, ali funkcioniše i zaista ne oduzima toliko vremena.
Ove stranice su ono što čini osnovu ovakvog planera, a sve ostalo je stvar ličnih potreba, želja i interesovanja. Ja sam tako dodala i neke stranice prije ovih mjesečnih pregleda – godišnji pregled kućnog budžeta (realno, ovo nam svima treba), menstrualni kalendar, prostor za zapisivanje filmova, serija, knjiga koje planiram da pogledam i pročitam ili nekih stvari koje želim da kupim.
Pored godišnjeg pregleda budžeta, koristim i onaj na mjesečnom nivou, gdje pokušavam da upišem svaki trošak i rasporedim u određenu kategoriju, a dvije strane sam posvetila i spisku za planiranje obroka za narednu sedmicu i spisak za nabavku.
To bi bilo to za sada. Možda nema previše “kreativnih” stranica, a razlog tome leži u činjenici da se i sama još navikavam na ovaj sistem i polako gledam šta je ono što najviše koristim, šta bi mi još dobro došlo, a šta mi je suvišno.
miss cookie dough says
Slatko 🙂 I sama razmišljam da ovo počnem, ali kao što kažeš, nisam baš kreativna osoba i bojim se da će mi mnogo vremena oduzimati trckanje, crtanje i bojenje…
Puella Sole says
Vjerujem da treba pokušati, s vremenom se nekako izvježbaš i vidiš šta ti najviše odgovara, tako da se to ukrašavanje lako svede na minimum i onda i ne oduzuma mnogo vremena. Meni i dalje najviše odgovara ovakav vid organizacije.
Moonheart143 says
Pokušaj. Crtkanje i slikanje nije neophodno. Počni sa pisanjem i beleženjem, uzmi neke ideje sa interneta. U jednom trenutku će većina stvari biti već napisana i sve ono što treba da se doda će se desiti ili biti tek sutra ili neki drugi dan. U tim situacijama, uzmi najobičnije drvene bojice i igraj se! Poenta BuJo je da ti koristi kao planer da bi te držao na zemlji u ovom brzom svetu, a kreativan proces bojenja, crtanja i generalno igranja treba da služi kao stress releaf – tako da dokle god ti je korisno, zabavno i čini te srećnim, ne grešiš nigde i ide ti odlično. Srećno!